Laura Lang
Nedostaješ mi, Heroju
Ono što većina ljudi ne razume o heroinu je to da postoje dve vrste heroinskih zavisnika. U prvu spada "džanki", što večina ljudi zamisli kad pomisli na "heroin", zahvaljujući Nensi Regan i Ratu protiv Droga. Džanki
Je neko ko će prodati (ili ukrasti) vaš TV za jedan fix.
Opljačkaće apoteku bez razmišljanja da će biti uhvaćen
I prodaće svoje telo za još jedan slatki fix. Džankiji su svuda, ali vi možda mislite da su oni samo beskućnici.
Nije ih teško prepoznati ako pogledate njihove male, male zenice i ubode od igle.
Drugi tip heroinskog zavisnika sam ja, adikt koji funkcioniše. Ako misliš da džankiji imaju strahovitu glad za heroinom, zamisli da provodiš svaki dan pretvarajući se da nisi džanki. To je neverovatno teško. Džankiji žive van zakona. Zavisniku koji normalno funkcioniše više treba heroin. Ovakav zavisnik ne pljačka radi heroina zato što postoji rizik da bude uhvaćen, a ako si uhvaćen ne dobijaš mogućnost terapeutskog skidanja, razboliš se i i prisiljen si da prekineš. Zato zavisnik koji normalno funkcioniše ustaje svako jutro i ide na posao. On radi prekovremeno. Ovakav zavisnik ponaša se na isti način kao džanki što se tiče potrebe za heroinom. Razlika je u tome što zavisnik koji funkcioniše ima sposobnost da čeka.Za ovakvog zavisnika vreme je nešto što sat ne pokazuje. Pre nego što sam ostavila heroin, pre dve godine, ustajala sam dvadeset minuta ranije nego sad. Nikad mi nije bio potreban budilnik jer sam znala da je vreme za fix. Nikada nisam zakasnila na posao. Otvorila bih oči i bila u kupatilu petnaest sekundi kasnije. Odlazila bih na posao do ručka, kada bih žurila kući za podnevni fix, da bih se brzo vratila na posao da zaradim još novca i kupim još džanka te noći. Na poslu, kao i bilo ko drugi, gledala bih na sat i brojala minute. Ali za zavisnika, vreme ne da se usporava, ono staje ako ti treba fix. Biti zaposlen u svetu gde se o heroinu misli loše, malo je uvrnuto- ne možeš zaista da budeš haj.
